RSS

NE Fukušima 1: šta je na kocki?

01 Apr

Bazen s potrošenim nuklearnim gorivom

„Svega“ 560 tona visokoradioaktivnog nukleranog goriva u reaktorima i 680 tona radioaktivnog istrošenog goriva u bazenima sa iskorišćenim gorivnim šipkama — nalazi se u havarisanoj Fukušimi 1.

Evo šta je na kocki u NE Fukušima 1 prema Rachel Maddow Show 3/16:

Reactor 1: 70 tons in reactor + 50 tons of spent fuel
Reactor 2: 90 tons in reactor + 100 tons of spent fuel
Reactor 3: 90 tons in reactor + 90 tons of spent fuel
Reactor 4: 90 tons in reactor + 130 tons of spent fuel
Reactor 5: 90 tons in reactor + 160 tons of spent fuel
Reactor 6: 130 tons in reactor + 150 tons of spent fuel

Nuklearno gorivo

Prema nekim komentatorima (a na osnovu vazdusnih snimaka izgleda reaktora) najveci deo potrosenog goriva u reaktoru 3 nije vise u rezervoaru za hladjenje vec je ispario prilikom eksplozije. Pitanje je koliko su ova nagađanja tačna ali mislim da ih nije moguđe a priori iskljuciti sa liste mogućnosti.

Nuklearna industrija u USA je već pokrenula medijsku hajku u Njujork Tajmsudamage control.

Obratite pažnju da je već u drugom paragrafu naglaseno kako su TE na ugalj opasnije od nuklearki… zatim sledi uobicajena tvrdnja „ne postoji drugi izbor od nuklearki“.

Potrošeno nuklearno gorivo u šipkama od cirkonijuma

Naravno da termo-elektrane nisu „zlato“. Svi fosilni izvori energije na Zemlji su diskutabilni. Isto tako i nuklearni. Glad za energijom raste. Pravo rešenje je u stvari u smanjenju potrošnje, proizvodnjom uredjaja koji manje troše i naravno „stezanje kajiša“.

Postoje dobri izgledi da će se ljudi poubijati zbog otimačine oko pitke vode, vazduha i energetskih izvora (oko ovog poslednjeg se uveliko ubijaju iz dana u dan, zar ne?). U odnosu na sve to havarija sa nuklearkama je „sitnica“. Ta sitnica oko Fukušime Japance će prema nekim procenama koštati 12 milijardi dolara.

Bloomberg: Dismantling the plant and decontaminating the site may take 30 years and cost Tokyo Electric more than 1 trillion yen ($12 billion), engineers and analysts said.

Demontiranje Fukušime i dekontaminacija će potrajati, kako se procenjuje, oko 30 godina. Za početak će pokušati da naprave cementni oklop koji treba da spreči prodor visokoradioaktivne vode u more (što se već desilo), a potom i „sarkofag“ protiv ispuštanja radioaktivne prašine u atmosferu.

Normalno je da se pitamo i budemo generali posle bitke: Da li je vredelo praviti tu elektranu imajući na umu sve ove posledice? Da li se investicija isplatila?

Unutar nuklearne elektrane

Svaki dan stižu novi, pogubniji izveštaji o rizicima od radijacije. Nivoi radijacije opasni po zdravlje su registrovani van zvanično evakuacionih zona. Šta se tamo tačno dogadja teško je proceniti ali po svemu sudeći stanje je gore nego što japanska vlada obelodanjuje. Zona evakuacije oko Černobilja bila je 30km, oko Fukušime se govori da je i 40km malo. S druge strane, u međuvremenu su izmenjeni standardi (pooštreni su).

Konačno, nema sumnje da je Tokio „na udaru“, makar i sa minimalnim dozama. Čak i ako budu veće, znatno veće, šta da rade — evakuišu grad od 35 miliona stanovnika?

Valierij Legasov, ruski nuklearni fizičar i vođa tima za sanaciju posledica Černobilja zbog krupnog zataškavanja i manipulacija s kojima nije uspeo da se izbori, izvršio je samoubistvo dve godine posle černobiljske nesreće rečima: „laž je gora od nuklearne katastrofe„. Pa ipak, šta reći stanovnicima tridesetpetomilionskog grada?


 
8 komentara

Objavljeno od strane na april 1, 2011 in Energija, Nuklearna energija

 

8 responses to “NE Fukušima 1: šta je na kocki?

  1. Milos

    april 1, 2011 at 22:47

    Reci stanovnicima da sto je bilo struje bilo je, dosta su plandovali i imali sve tehnicke aparate, sad malo da se vrate na vodenicu, a nisi rekao da li se isplatila elektrana prema steti koja ce nastati? da li je imalo smisla? to je jako teska analiza ali ajde probaj

     
    • Ivan

      april 2, 2011 at 09:57

      da li se isplatila elektrana prema steti koja ce nastati? da li je imalo smisla? to je jako teska analiza ali ajde probaj

      Jedna je analiza da se izvračuna koliko nuklearke stvarno koštaju, svojom zavisnošću od skupih ruda, sve sa demontiranjem, transportom, čuvanjem istrošenog nuklearnog goriva na duge staze.

      Druga je analiza koliko su opasne, jer zvanično je 100+ ljudi stradalo od radijacije u Černobilju (naravno, nije istina). To je novi rizik greške, jer se uračunavaju samo ona lica koja mogu direktno da se vežu sa događajem (recimo, ozračeni radnici u NE). Međutim, postaviti takvu korelaciju za „oblak radijacije iznad Evrope“ i njegove posledice i Černobiljsku katastrofu je metodološki zahtevno i dobilo bi puno kritika. Uostalom, i ne znamo sve posledice, jer je od Černobilja prošlo (svega?) 25 godina a puno toga je i dalje prikriveno.

      Treća, da li se nuklearna energija isplatila? Da. Mnogi na svetu ne bi kuckali na forumima, za početak. U vreme kada se pjavila nije imala alternativu. Ili „mrak“ ili NE. Do toga da je jedini način pogona za velike podmornice ili zemlje koje nemaju nikakve prirodne resurse za proizvodnju el. energije. Kolika je šteta? Kolika je šteta za napredak čovečanstva? 100 mudraca, sto odgovora, večita debata.

      Kad sam bio klinac bio sam na ekskurziji u HE Đerdap, gde smo gledali film o gradnji. Sećam se da je preko 100 radnika poginulo prilikom gradnje. Da li 100 života vredi više ili manje od energije dobijene iz Đerdapa? Koja je vrednost ljudskog života? Ako je beskonačna, onda je deljenje sa nulom. Otuda se arbitrarno utvrđuje šta je „prihvatljiv gubitak“, „kolateralna šteta“ i slično.

      Da, očigledno da je prihvatljivo, da, zažmurićemo na neke stvari, i da, probleme nuklearnog otpada ostaviti nekim drugima iza nas (ako ih bude bilo).

       
  2. Marvin

    april 2, 2011 at 01:50

    Da sam u vladi Japana ili gradonačelnik Tokija, u slučaju da je grad neminovno na udaru, dao bih diplomatsko saopštenje zavisno od količine radijacije/ugroženosti. Ako je značajno iznad granica rekao
    bih da je umereno bezbedno, iako mi mnogi ne bi verovali, jer imaju DOKAZE koje Sovjeti nisu imali. Teška, teška odluka, o kojoj mnogi na vlasti razmišljaju.

     
  3. Milan Milošević

    april 6, 2011 at 17:22

    A koja je bezbedna alternativa NE?

    Hidroelektrane su izuizetno opasne u slučaju zemljotresa i sličnih prirodnih katastrofa (setite se uragana Katarina, mnoge brane su pucale zbog manjih problema), termoelektrane prave haos u okolini zagađenjima a tokom rada emituju više radioaktivnosti od NE tokom normalnog rada (zbog velikog prisustva prirodne radiokativnosti u rudama), o broju onih koji godišnje ginu u rudnicima da ne govorim, videli smo šta je jedna bušotina nafte uspela da napravi.

    Alternativni izvori su druga priča, efikasnost je slaba a i oni imaju i velike ekološke probleme (npr, šta sa baterijama ili starim solarnim panelima?).

    Koliko god se nekima ne sviđa NE su trenutno ekološki najsigurniji izvor energije. Problem greške i ljudskog faktora postoji svuda, ali taj problem postaje mnogo veći i izraženiji u uslovima iracionalnog straha i masovne histerije pri samom pominjanju nuklearne energije.

    Naravno, nukelarna fuzija je odlična i najbezbednija alternativa ali to je mnogooooo daleko.

     
    • Ivan

      april 6, 2011 at 21:25

      Nešto od toga je već spomeuto ovde, a biće više i konkretnije sledeće sedmice. Prijavi se za newsletter!😉

       
  4. ZORAN

    april 6, 2011 at 19:31

    alternativno rešenje energije u količinama potrrebnim ljudskoj populaciji trenutno ne postoji odnosno postoji ali nikome nije interesantno otkrio ga je tesla ili je bio na dobrom putu da ga otkrije ili možda podesi još davnih godina svog istraživanja a zasniva se na potencijalu između zemlje kao podloge i jonosfere,ali……..problem tog sistema je sto ….nemoguce je sprovesti sistem naplate,a samim tim ljudima se daje neograničen izvor napajanja i to za dž. ili skoro dž.

     
    • Ivan

      april 6, 2011 at 21:20

      Svakako, ništa bez Tesline „vizije o besplatnoj energiji u vidu bežičnog prenosa“, usput dodati i viziju kako „Savom teče mleko“ dok bi se istovremeno „hleb na grani peko“.😉

       
  5. agroekonomija

    maj 3, 2011 at 09:48

    Imate pravo, ljudi se naveliko ubijaju radi goriva/energje, ali tek će nastati haos na planeti zbog nedostatka vode i čistog vazduha.

     

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: