RSS

Nuklearne katastrofe: ono što niste znali

08 Apr

Svi znamo za Černobilj, pratimo Fukušimu, većina je sada čula za Ostrvo Tri Milje u SAD, znamo za katastrofe nuklearnih podmornica (Kursk, K-19). Ima li nečega što je ostalo skriveno od javnosti?

Kao što avio-kompaniji ne odgovara da se njen avion nađe na TV ekranima na poprištu avio-nesreće, slično je za svaku industriju, pa i nuklearnu: korporacije, vlade, ministarstva, vojska — pokušavaju da maskiraju ili umanje incidente.

Osnovni razlog je strah — ako ljudi vide da tehnologija nije pouzdana, podići će glas, a borba za pridobijanje javnog mnjenja košta. Utoliko pre ako neki državni organ ili međunarodna organizacija ili bunt javnosti zatraži viši stupanj bezbednosti — koji izbija novac iz džepova.

Države, kao i korporacije, ne žele da se pokažu kao obmanjivači ako su prethodno su svoju tehnologiju javno hvalili kao „neuništivu“, „potpuno pouzdanu“, „tehnološko čudo“, „jeftinu energiju“, „čisti izvor“ i slično. Posebno lošu sliku ostavlja situacija gde se desi incident koji se ne reši brzo, već preraste u krizu. Tada se kao nesposobna vidi vlada, kompanija čija je NE ali i cela nuklearna industrija. Greška može biti ljudska, kao i tehnička, ne zna se šta je gore. U Čerbnobilju je bio spoj ljudskog propusta i tehničke greške. Najgore kad je brljotina, kao kod ostrva Tri milje u Pensilvaniji, gde se pokazivač skale vode „zakucao“, što su radnici jedne smene znali, a ovi iz druge nisu, a niko im nije rekao — i započeli su nepotrebnu proceduru koja je izazvala havariju (inteziteta 5 od 7).

Interaktivna mapa poznatih havarija: kliknite ovde.

Černobilj

Svi znamo datum 26. april 1986. kada je u ranim juranjim satima, oko 2 časa, eksplodirao četvrti reaktor. Bilo je 4 reaktora, 4 x 1000 MW.

Ono što se daleko manje zna je ovo:

  • Preostala tri bloka (reaktora) nastavila su da rade sve do 2000. godine.
  • 1982. je bilo delimično topljenje jezgra reaktora 1. Reaktor je popravljen u roku od nekoliko meseci i nastavio je da radi, ali sa smanjenim kapacitetom (800 MW). Javnost je ovo saznala tek 1995.
  • 1991. je izbila vatra u turbinskoj hali. To je bila kap koja je prevršila meru što se tiče zvaničnih vlasti. Tada je doneta odluka da se Černobilj zatvori. Reaktori su nastavili s radom dok nisu potrosili gorivo (do 2000 god).
  • Hlađenje potrošenog goriva će morati da se obezbeđuje do 2020-2022 god, kada će tek moći da se počne sa rasturanjem delova centrale, što će da traje do 2050.
  • Teško havarisani reaktor 4 će biti stavljen pod novi, čelicni oklop do 2013, što će koštati oko 1,4 milijarde dolara koje će obezbediti IAEA, jer Ukrajina nema sredstva. Rok je produžen do 2015-2020. godine zbog „krize“ iako su radovi započeti prošle godine a postojeća konstrukcija je već 1995. bila na izdisaju i puna rupa.
  • Černobiljska katastrofa (od aprila do novembra 1986) SSSR je koštala oko 18 milijardi dolara.

Černobiljska katastrofa

 

Kako je Černobilj nastavio sa radom posle katastrofe?

Najteže mi je da sagledam ovaj deo — kako i pod kojim uslovima su tri reaktora nastavila u Černobilju (Pripjatu) da rade do 2000 godine? Ovo pitanje ne mora da postavi inženjer, već bilo ko ko je pogledao dokumentarce o Černobilju. I pored „sarkofaga“, značajno je bila povećana radijacija, posebno za one koji su tamo radili (provodili vreme kumulativno), a ne samo prolazili (danas turisti mogu da se slikaju kraj sarkofaga).

Videli smo da ’86 zaista nisu bili svesni koliko radijacije može da bude i kako je boriti se sa „nevidljivim neprijateljem“. Videli smo koliko je vatrogasaca, rudara, vojnika, pilota, „likvidatora“, „biorobota“, pa onih drugih vatrogasaca, inženjera, civila poginulo od izloženosti radijaciji samo tokom sanacije od aprila do novembra iste godine. Ne računam desetine hiljada obolelih kasnije i njihov porod.

Stavljanjem sarkofaga sprečeno je da radioaktivna prašina odlazi u atmosferu. Nameću se pitanja:

  1. Ko bi pristao, za bilo kakve pare, da radi na 100 ili 1.000 metara od bloka 4?
  2. Ako se tehnlogija bez suda reaktora (containment vessel) pokazala kao nebezbedna, zašto rizikovati slično sa još 3 reaktora istog tipa?
  3. SSSR je sanaciju Černobilja već platio 18 milijardi dolara.
  4. U filmu „Unutar sarkofaga“ vidimo jadne uslove u kojima naučnici proveravaju stanje sarkofaga tokom 90-ih godina i vide se napukline; zna se da je pravljen na brzinu i sa maksimalnim rokom trajanja od 30 godina.
  5. Pored nesigurnog sarkofaga imati još tri operativna reaktora koja su takođe sa grafitom (zapaljivi)?

Sve to zarad max 3 x 1000 MW za Minsk i Kijev, gde je rizik veći od koristi?



SAD

Veći problem su mere bezbednosti nego tehnologija kao takva. Špekuliše se da stanje amaričkih nuklearki nije značajno bolje — samo se dobro skriva. Od 104 nuklearke koje SAD ima, više od polovine ima oštećenja oklopa reaktora (containment vassel), ali se to zasad ignoriše od vlasti i vlasnika nuklearki. Oklop reaktora je posebno bitan kada dođe do topljenja jezgra — da spreči katastrofu. U poslednje 4 godine bilo je čak 56 (prijavljenih) bezbednosnih incidenata u američkim nuklearkama. Čak i nuklearke poslednje generacije imaju (nedopustive) greške u dizajnu prema javnom stavu nuklearnih fizičara.

Sledi jako zanimljiv video koji govori o dugoj istoriji skrivanih nuklearnih incidenata u SAD. Video duže traje, ali vredi svaki sekund!

MSNBC: Three Mile Island not even close to being only nuclear accident in USA!

 
9 komentara

Objavljeno od strane na april 8, 2011 in Energija, Nuklearna energija

 

9 responses to “Nuklearne katastrofe: ono što niste znali

  1. Ime blablabla

    april 8, 2011 at 17:50

    Posle prvih par tekstova — u domacoj blogosferi konacno da se pojavi nesto novo ili vredno paznje!

     
    • Ivan

      april 8, 2011 at 18:26

      Hvala i drago mi je što tako misliš. Cenio bih kada bi se predstavio imenom i email adresom, a ne anonimo.

      Ovaj blog je protiv senzacionalizma, bombastičnih naslova i otkrivanja velikih tajni iza teorija zavera.

      Iza vesti. Šta zaista jeste. Kredibilni i heterogeni izvori. Činjenice. Diskusija.

       
  2. agroekonomija

    april 9, 2011 at 17:48

    Stršno je ovo što se dešava u Japanu, ali kao neminovna posledica i u celom svetu. Ugroženo je celokupno stanovništvo planete.

    http://agroekonomija.wordpress.com/

     
  3. Здравко

    april 10, 2011 at 20:53

    Нисам знао да је Чернбиљ радио и после експлозије. О томе се уопште није причало. Као ни о коначном билансу жртава. Сигурно је преко пола милиона.

    Иако нисам физичар и не разумем се у нукеарке, тек сада видим реалне размере које нису „напумпане“ у ревијалнош штампи. Ово су битне ствари и хвала за блог!

     
  4. Levčanin

    april 12, 2011 at 21:35

    Vrlo interesantan video o SAD ali i od njih će Bog vrlo brzo dići ruke , samo ako nastave ovako…

    Da se vratimo na činjenice🙂
    ‘Hlađenje potrošenog goriva će morati da se obezbeđuje do 2020-2022 god, kada će tek moći da se počne sa rasturanjem delova centrale, što će da traje do 2050’
    U filmu se vidi da su se Ruski naučnici približili reaktoru početkom 90tih i zavirili unutra, nema goriva tj prazan je, bili su na poklopcu, i tamo je sve ok, a u komorama ispod reaktora su pronašli stvrdnuto gorivo pomešano sa kristalima iz peska procurelo svugde. Pa gde su te ‘vruće’ rezidue TN reakcije tj gorivo koje treba da se ukloni ? Ništa nije pokazano na video materijalima posle

     
    • Ivan

      april 12, 2011 at 21:50

      Zar nije odličan MSNBC prilog? Nekako ispada da se u SAD desila samo katastrofa na Ostrvu Tri Milje (TMI) u Pensilvaniji (INES 5 kategorija) i ništa sem toga.

      The US is the largest producer of nuclear power in the world, with nearly a quarter of all the world’s reactors. The Nuclear Regulatory Commission (NRC) said 23 US plants have the same reactor and containment design as at the Fukushima plant.

      In another parallel to the Fukushima nightmare, nearly half of the nuclear reactors operating in the US are close to major fault lines, including the Diablo Canyon and San Onofre plants near California’s San Andreas Fault.

      Some are also within spitting distance of an ocean — San Onofre in San Diego County sits on the beach, with a breakwater as its only defense against a tidal wave.

      Many reactors are near densely populated areas. Twenty-nine reactors are within 25 miles of metropolitan areas.

      Almost half of US nuclear reactors are within 50 miles of metropolitan areas with more than 500,000 people. Fifty miles is the evacuation zone that the NRC advised for US citizens near the Fukushima Daiichi plant.

       
  5. Cvijic Nebojsa

    decembar 21, 2012 at 11:56

    Odlican blog sve pohvale🙂

     
  6. djomla175

    avgust 19, 2013 at 21:24

    http://djomla175.blogspot.com/2013/07/blog-post_18.html ovde ima tacno kako se desio Černobilj, uvek treba hraniti nuklearke sve dok se ne istopi akcelerator

     
    • Ivan

      decembar 1, 2013 at 03:01

      Ostavljam gornji link na tuđi blog kao primer zloupotrebe interneta u kvazinaučne, besmislene, lakoverne, populističke, šizofrene i šuplje „teorije zavere“.

       

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: