RSS

Nivo 7: Fukušima = Černobilj?

12 Apr

Japansko nuklearno regulatorno telo podiglo je danas nivo incidenta u Fukušimi sa 5 na 7. Sedmicu je do danas dostigao samo Černobilj. Da li je Fukušima novi Černobilj? Šta se desilo?

Na žalost, 11. aprila JNES (Japanese Nuclear Safety Agency) je podigao nivo sa 5 na 7 za Fukušimu na INES skali. INES je skala koja opisuje razmeru incidenta — International Nuclear Event Scale — koju je 1990. ustanovila Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).

Do sada je desila jedna „sedmica“, Černobilj (1986) i jedna „šestica“, u Majaku, SSSR (1957).

Da li je Fukušima novi Černobilj?

Odgovor: ne u direktnom smislu, zračenje je red veličine manje, ali s potencijalom.

Prva bitna razlika između Černobilja i Fukušime je što je nuklearno gorivo reaktora u Černobilju gorelo, bilo u plamenu — grafit od kog su bile šipke s gorivom (uranijum u grafitnim paletama) je planuo usled visoke temperature koje je jezgro razvilo (nedostatak hlađenja, nekontrolisana fisiona reakcija). Potpomognute vatrom, enormne količine radiaktivne prašine su odlazile visoko u atmosferu i širile se. To u Fukušimi nije slučaj. Nema grafita, nema vatre.

Drugo, u Fukušimi postoje tri, odnosno četiri teško otećena reaktora, kao i šest punih bazena sa uskadištenim iskorićenim nuklearnim gorivom, dok se černobiljska drama dešavala (samo) u bloku 4, na jednom reaktoru koji se istopio.

Treća razlika je u tome što, navodno, japanska agencija navodi da kumulativno u Fukušimi ima manje potencijala nego u Černobilju (u tera-bekerelima).

  • Fukušima: pretpostavlja se između 30.000 i 110.000 TBq.
  • Černobilj: pretpostavlja se oko 1,8 milliona TBq.

Ovo bi trebalo uzeti sa rezervom, jer u Fukušimi ima jako puno uskladištenog nuklearnog otpada i korišćeno je MOX gorivo, mešavina uranijuma i plutonijum oksida, koji je izrazito toksičan kad dođe u dodir sa organizmom.

Treba li u Srbiji da brinemo?

Da, jer smo solidarni.

Blic strip, klik za uvećanje

Atmosferske prilike u svakom ishodu biće daleko više blagonaklone od Černobilja. Međutim, posredno, putem hrane i prirodnog cirkulisanja materije, izloženi smo skoro kao i mnogi drugi na Planeti. Panika ne daje rezultate u ovakvim havarijama; samo opušteno, kao da se ništa nije dogodilo, pobeći niko ne može.

Za zabrinute, kod nas je sve u redu, ovde može da se proverava.

Radijacija u Srbiji (SLIKA SE MENJA U RELANOM VREMENU!)

Pažnja: mere su u nanosivertima, ne mikro ili mili. Korisno kada upoređujete sa radijacijom u Japanu.

p (pico) 10-12
n (nano) 10-9
µ (micro) 10-6
m (milli) 10-3

Stanje u SAD

The US is the largest producer of nuclear power in the world, with nearly a quarter of all the world’s reactors. The Nuclear Regulatory Commission (NRC) said 23 US plants have the same reactor and containment design as at the Fukushima plant.

In another parallel to the Fukushima nightmare, nearly half of the nuclear reactors operating in the US are close to major fault lines, including the Diablo Canyon and San Onofre plants near California’s San Andreas Fault.

Some are also within spitting distance of an ocean — San Onofre in San Diego County sits on the beach, with a breakwater as its only defense against a tidal wave.

Many reactors are near densely populated areas. Twenty-nine reactors are within 25 miles of metropolitan areas.

Almost half of US nuclear reactors are within 50 miles of metropolitan areas with more than 500,000 people. Fifty miles is the evacuation zone that the NRC advised for US citizens near the Fukushima Daiichi plant.


Vožnja kroz „zonu duhova“

Dvoje hrabrih (i mozda pomalo ludih) Japanaca se provozalo kroz evakuisanu zonu:

 
8 komentara

Objavljeno od strane na april 12, 2011 in Energija, Nuklearna energija

 

8 responses to “Nivo 7: Fukušima = Černobilj?

  1. Miloš Simonović

    april 12, 2011 at 21:18

    Ovo je super – na jednom mestu mogu da vidim pregled dana vezano za najveću nuklearnu krizu koja je skliznula sa TV ekrana.

     
  2. Darko

    april 12, 2011 at 21:50

    Lično, smatram da su malo preterali sa podizanjem nivoa incidenta na 7, ali sa druge strane, ta skala nije ni preterano „naučna“, već više opisna, tako da mi je svejedno koji joj broj dodeljuju između 5,6 i 7.

    Činjenica je da se dogodio niz komplikacija. Od samog početka su polemisali da li je došlo do delimičnog ili potpunog topljenja šipki (jezgra), komplikacije sa istrošenim (ili i novim!?) gorivom u bazenima iznad reaktora, misterioznog curenja visoko-radioaktivne vode, pronalaženja tragova radioaktivnosti u vodi Tokija, plutonijuma u zemljuštu… novi zemljotresi i naknadni šokovi…

    Opšta neizvesnost definitivno vlada u tom delu Japana i mislim da je to kumulativno doprinelo da podignu nivo na maksimum.

    P.S. strip je (na našu žalost) veoma jak.

     
  3. Darko

    april 13, 2011 at 18:20

    Imam novije podatke o količini kumulativnog zračenja koje je izračila Fukušima do sada:

    Fukušima: 370.000 TBq
    Černobilj: od 12.000.000 do 14.000.000 TBq (32 do 48 puta više)

    Iako velika razlika, ovo u Fukušimi nije zanemarljivo.

     
  4. Darko

    april 13, 2011 at 18:26

    Da dodam, ovo su brojke NISA-e, japanska nuklearna agencija „pretpostavlja“ da je Fukušima do sada izračila 670.000 TBq (što je skoro duplo više od pretpostavke NISA-e).

     
  5. Kill Blinton

    april 27, 2011 at 14:24

    Može li neko da objasni odakle, na primer, u jednom reaktoru u Černobilju čak 200 tona nuklearnog goriva?????!
    Koliko sam ja čuo, 1 kg Uranijuma daje 23 GW struje što je možda dovoljno za par godina proizvodnje.
    Obzirom da je rok trajanja nuklearne elektrane recimo 40-50 godina, čemu onda skladištenje 200 tona goriva u samo jednom reaktoru?
    To meni nije jasno, pa ako neko može neka detaljnije objasni.

     
    • Ivan

      april 27, 2011 at 14:32

      Može li neko da objasni odakle, na primer, u jednom reaktoru u Černobilju čak 200 tona nuklearnog goriva?????!

      Više se ne sećam napamet. 26. aprila 2011, na 25-godišnjicu černobiljske katastrofe, rekli su da je 50 tona nuklearnog goriva otišlo u atmosferu.

      Drugi izvor upoređuje Černobilj sa Fukušimom:

      Černobilj
      2 tons nuclear fuel rods with 2,4 % fissile material inside

      Fukušima
      Nuclear Reactor 1: 50 tons (292 nuclear fuel rods)
      Nuclear Reactor 2: 81 tons (471 nuclear fuel rods)
      Nuclear Reactor 3: 88 tons (514 nuclear fuel rods)
      Nuclear Reactor 4: 135 tons (783 nuclear fuel rods)
      Nuclear Reactor 5: 142 tons (826 nuclear fuel rods)
      Nuclear Reactor 6: 151 tons (876 nuclear fuel rods)
      Total:
      * 647 tons nuclear fuel rods with 4% fissile material waiting inside.

      Nešto manju brojku objavio sam na blogu u ranijem tekstu Šta je na kocki.
      Dalje potražite sami.

       
  6. Darko

    april 27, 2011 at 14:37

    Odgovor se verovatno krije u tome što si napisao reč „možda“. Odakle ti taj podatak? Verovatno je pogrešan…

     
  7. Darko

    april 27, 2011 at 14:45

    Nemam podatke, ali recimo da si pogrešno zapamtio jedinicu, neka se od 1 kg uranijuma (kog? ima više mešavina sa različitim energetskim gustinama) dobija 23 kWx energije (razlika je ogromna ako se ispusti ono „x“ na kraju). „x“ može biti čas, minut, sekund, mili-sekund (dakle, jedinica za vreme, u svakom slučaju)

    Energija (rad, jedinica Džul) = Snaga (Watt) x Vreme (koja jdinica ?)

    Znači, 1 kg bi generisao snagu od 23 GW u roku od 1 časa, ili 1 minuta, ili 1 sekunde, sve zavisi. Samo treba pronaći podatak.

     

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: