RSS

Okean: poslednje utočište radioaktivnog otpada

14 Apr

Okean – kolateralna šteta velike apsorpcione zapreminske moći. Posledice: unknown.

Gost na blogu: autor Vgagi

Prema London Dumping Convention, zabranjeno je bacanje visokoradioaktivnog otpada u okeane, ali nuklearna industrija to više nego nadoknađuje ogromnim količinama nisko radioaktivnog otpada. Samo izmedju 1946. i 1982. u okeane je bačeno negde oko 63 PBq (1.7 MCi) radioaktivnog otpada. Zapravo, to je količina za koju se zna i za mesta za koja je postojala kakva takva kontrola.

Zvanično, samo Francuska danas baca oko 100 miliona galona nuklearnog otpada godišnje u okean.

Problem je — koliko se tek onda „dampuje“ ilegalno?

Prema nekim izjavama, u prošlosti su čak neke probe nuklearnog oružja bile urađene kako bi se prikrilo bacanje nuklearnog otpada u okeane.

Ovo će tek buduće generacije početi da zaista osećaju i „placaju“, mada je već bilo veoma uznemirujućih incidenata. (Izvor)

Nijedna zemlja još uvek nema rešeno pitanje trajnog skladistenja visokoradioaktivnog otpada. Na Yucca Mountain NWR ameri su potroiili 20 milijardi $ poreskog novca pre nego sto je Obama zaustavio projekat kao nesiguran i preskup (prema procenama, finalni ceh bi bio preko 90 milijardi $ poreskog novca). Treba primetiti da se svi ovi projekti u svim zemljama finansiraju od poreskog novca. Upravo to i omogucava da nuklearna energija bude „jeftina“. Kao i bacanja nuklearnog otpada u okeane.

„Privremena“ skladista za nuklearni otpad su tipicno za plakanje.

Greenpeace je 2006. je otkrio da iz skladista nuklearnog otpada Centre Stockage l’Aube u Soulaine, istočna Francuska, curi radioaktivni otpad i da je počeo da zagađuje podzemne vode. Ovo skladiste nalazi se 10-ak kilometara udaljeno od čuvenih Champagne vinograda. (izvor)

Zvanične vlasti su samo potvrdile da postoji curenje, da je do njega doslo zbog napuknutog betona u skladištu (kako je otpad iscureo iz buradi?) i da je stvar sredjena novim slojem betona. Valjda računaju da su ljudi oguglali i postali ravnodušni na takve stvari.

Merenja sledecih godina pokazuju postepeno širenje radioaktivnosti. Ne zna se koliko to već traje. U regionu već postoji značajan porast slučajeva raka štitne žlezde (tiroide).

Čini mi se da dolazi vreme kada ce gajger biti redovno korišćen prilikom kupovine hrane i drugih artikala.

 
5 komentara

Objavljeno od strane na april 14, 2011 in Energija, Nuklearna energija

 

Oznake: , , , , , , , , , , ,

5 responses to “Okean: poslednje utočište radioaktivnog otpada

  1. Darko

    april 14, 2011 at 21:03

    Odličan članak!

    Poznata je afera sa italijanskom mafijom ‘Ndrangheta (da, piše se sa apostrofom ispred, link http://en.wikipedia.org/wiki/%27Ndrangheta) koja je tokom 80-ih i 90-ih delovala u Italiji i obavljala posao „nuklearnog trafikinga“ u Somaliju i druge zemlje u razvoju. Korumpirani političari i vlade prihvatale su ogromne sume novca i prihvatale otpad koji bi kasnije potapali sa čitavim brodovima ili zatrpavali u zemljište na „jeftin“ način.

    Verovatno znate za čuvenu italijansku seriju „Hobotnica“ (La Piovra), u kojoj je jedna od tema upravo bila trafiking nuklearnog otpada. Bazirana je po istinitom događaju, namerno ili slučajno procenite sami.

    Ko zna koliko je toga završilo kod nas i okolne siromašne zemlje poput Albanije, Rumunije, Bugarske…

     
  2. Marvin

    april 14, 2011 at 21:17

    Ma koliko da autor celog bloga pokušava da bude balansiran, i iznosi činjenice i prednosti nuk. energije, ovakav članak tera jezu u kosti.

    Hvala Ivanu i Vgagiju.

     
  3. agroekonomija

    april 16, 2011 at 12:21

    Strašno je ovo što se radi sa nuklearnim, ali i ostalim otpadom globalno i u našoj zemlji.
    Tačno je to da će gajger biti uskoro redovno korišćen prilikom kupovine hrane i pića. Možda i pre nego što se predpostavlja.

    http://agroekonomija.wordpress.com/

     
  4. Jovan BG

    maj 5, 2011 at 17:38

    Ovaj tekst mi je ubacio jezu u kosti. Poslednjih sat vremena čitam o POSLEDICAMA nuklearki i „jeftinoj“ energiji. Lepa zbirka tekstova na sajtu.

     

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: