Nuklearka u Slovačkoj
Treba nam još! Ratovi se vode oko fosilnih goriva (Kuvajt, Irak, Libija). Kako podmiriti energetske potrebe koje izuzetno rastu s povećanjem broja stanovnika i industrije? Sunčeva energija? Energija vetra? Biogorivo? Možemo li to zaista da imamo a da ne uprljamo ruke?
Nuklearna elektrana Krško
Gladni smo energije
Kako podmiriti energetske potrebe koje izuzetno rastu s povećanjem broja stanovnika i industrije? Đerdap 1 i 2 su jačine jednog bloka u Fukošimi, nešto preko 1 MW. Zbog Đerdapa je biodivezitet znatno izmenjen, Hidroelektrane (HE) plave zemljišta, menjaju korita. termoelektrane (TE) rade na fosilna goriva i ispuštaju CO2, a prostor oko TE je tzv. „mesečev pejzaž“ (ogromni pepeo desetinama kilometara oko TE Obrenovac); tu niko ne živi, tu ništa ne raste.
Okolina Lazarevca
- TE Obrenovac
Sunčeva energija? Energija vetra? Biogorivo? Još uvek nije za poređenje.
- Hidoelentrana Đerdap
Nuklearke treće generacije, kako naravno tvrdi nuklearni lobi, ne mogu da se „otope“. Nuklearke četvrte generacije planirane su za najmanje 10 god. U Belanama u Bugarskoj će biti nuklearka treće generacije. Sem očiglednih pitanja sigurnosti NE, još jedno bitno: nuklearno gorivo je ruda koja je retka na Zemlji. Neke zemlje je imaju, neke ne (Srbija nema). Što nečega manje ima, to više košta. I zemlje koje „leže“ na rudnom bogatstvu će profitirati, kao i one koje su dovoljno jake same obogaćuju rude u centrifugama.
- Termoelektrana Obrenovac
Jednostavna računica za solarnu energiju
Dozračena energija od sunca u idelanim slučajevima (nema oblaka ili prašine i zraci upadaju upravno na fotoelektrične ćelije) iznosi oko 1.000 W po kvadratnom metru. Pošto su ćelije u stanju da u električnu energiju pretvore najviše 10% dozračene energije (imaju stepen iskorišćenja 0,1), po jednom kvadratnom metru iz ćelije se u idealnim uslovima može dobiti 0,1 x 1000 = 100 W. Prema tome, da bi se dobila snaga od 100 MW potrebno je fotoelektričnim ćelijama pokriti površinu od 100 hektara (1.000.000 kvadratnih metara).
- Solarna slektrana
Ako se uzmu u obzir gubici u ostalim delovima elektrane, da bi se dobila navedena snaga površina pokrivena ćelijama trebalo bi da bude bar za reda 30% veća od porethodno izračunate. Inače, fotoelektrične ćelije treba neprekidno održavati i čistiti ih jer im se inače stepen iskorišćenja još više smanjuje.
Može se koristiti i fototermički efekat koji ima veći stepen iskorišćenja dozračene energije sunca ali je on vrlo skup. On zahteva da ogledala koja usmeravaju sunčeve zrake u žižu, gde se nalazi kotao u kome se zagreva radni fluid za pokretanje turbina, neprekidno prate kretanje sunca u toku dana kako se ne bi promašila žiža.
Sve ovo vrlo mnogo košta a punom snagom može da radi samo u pojedinim periodima godine i dana pod uslovom da je automatizovano i da se redovno i stručno održava. Prema tome, mrka kapa.
Provizorna računica za solarnu elektranu
1 m2 košta 600 dolara daje i 135 W (izlazne snage? ne piše), za 100 MW potrena je površina 740.740 m2 koja bi koštala 444.444.000 dolara. Hajde da kažemo 200.000.000 dolara zbog količine.
Da bi se dobila snaga TE/HE/NE od 784 MW, solarnim panelima trebalo bi da bude pokrivena površna od 5.800.000 m2 što bi prema optimističkoj računici koštalo 1.570.000.000 dolara i zauzimalo 580 hektara. Na sve ovo neophodan broj sunčanih sati godišnje, plus održavanje, plus stvarni stepen iskorišćenja.
Izgleda da sunčeva svetlost, biomasa, vetrenjače — nisu alternativa nuklearnom programu u vreme kada je planeta gladna energije.
Brave Tech Truth 
gusterche
20 marta, 2011 at 02:42
Svaka cast. Jedan od retkih koji sagleda sve. Cuo sam za ovih nekoliko dana gomilu prica, tipa „pregraditi dunav jos 10ak puta“ i slicno. Nisam neki strucnjak za niklearne elektrane, ali mislim da su mnogo stetnije nego Hidro ili Termo elektrane. Sad, ruku na srce, potroseni uranijum obogati i vrati nazad… 😀
Shkobo
21 marta, 2011 at 01:14
Pa vidi, bas sam se pitao kako izgledaju ljudi koji podrzavaju izgradnju nuklearki, i kako mogu bezbrizno nocu da spavaju…
Solarne elektrane (i sve druge elektrane) su manje ekonomicne, to je tacno ali cena ne sme da bude pretezni argument u odluci. Skuplja resenja, zarad sigurnosti i zdrave buducnosti su neophodna resenja. Uostalom koji bolesni umovi u ovom slucaju mogu da se bave ekonomskom racunicom???
Sa druge strane uzmi primer Holandije koja ima samo jednu nuklearku na 20 mil stanovnika. A male ‘vetrenjace’ postavljene su svuda…. pametnija politika i nemonopolsko ponasanje distributivnih kuca, donelo bi dobre rezultate
gusterche
21 marta, 2011 at 01:53
da, jedna nuklearka sa 250MW 😀
ne mozes tako gledati, mogu se napraviti i solarni paneli koliko kostaju koliko oces i zauzimaju jos vise prostora… kupi placeve, montiraj panele, teraj oblake, okrezi za suncem, cisti… i sa svim tim gubis obradivu povrsinu. razmisli da l je bolje posaditi psenicu na tih 100 hektara i da smanjis cenu hleba u srbiji. ili posaditi milion solarnih panela i poskupeti struju da bi sa racunicom bio na nuli? ili je bolje posaditi neku nuklearku u planinama sa 20puta vecom snagom i imas 100 hektara obradive povrsine u vojvodini. oko vetrenjaca, u srbiji postoji 3 lokacije na kojima je relativno isplativa izgradnja vetrogeneratora… u okolini sapca, vrsca i vranja. max instalisana snaga ne bi bila 250KW po elektrani (najnovije vetrejnace prave 10KW po vetrogeneratoru). ta solucija sa vetrogeneratorima je jedna od isplativijih.
ako ces da pricas da pregradis dunav jos bar 5 puta, savu, drinu, moravu, ibar i tisu nekoliko puta. moze, nije problem ali u startu unistavas druge ekosisteme. termoelktrane najveci zagadjivac. dok kod nuklearne imas malo povecano zracenje u okolini nje. ako posmatras iz danasnjice, sve na svakom cosku zdraci. pocevsi od silnih antena za radio talase pa na dalje do mobilnih telefona, monitora, TAKT PROCESORA U KOMPJUTERU i slicno sto se obicno zanemari. i tako dalje. pa sam odluci, jednostavno je. od svih zna, izaberi najmanje.
Ivan
21 marta, 2011 at 08:00
Koja je cena kilovat sata dobijena iz „novih“ izvora? Hoće li ekolozi preuzeti odgovornost za rastuće siromaštvo i bedu koja bi posledično proizašla iz ogromnog rasta cena energenata i nestašice istih?
Igor
21 marta, 2011 at 07:42
@shkobo
Slazem se ja da je zdravije da imamo solarne panele i vetrenjace. Ali, sta mislis, kada bi ovom napacenom narodu neko rekao da ce struja poskupeti 5 puta da bi se obezbedila sredstva za izgradnju panela i vetrenjaca kako bi on reagovao? Pojedini ljudi se ovde jos uvek greju na ulje, bez obzira sto je to ‘zdravo’…
Pipi
21 marta, 2011 at 09:27
A sta cemo sa bezicnim prenosom energije iz jonosfere koji je izmisljen jos pre 100 godina a koji mocnici ne zele da nam daju dok ne potrose i poslednji atom nafte i uglja? A da ne pricamo o svemirskim elektranama na sunce. Sa ovakvim tekstovima koji se pozivaju na neke sarene papire ne mozete ici dalje u buducnost.
Ivan
21 marta, 2011 at 10:21
Pipi, to je neka New World Order ideja? Može li link na ozbiljan tekst o tome?
Milos
26 marta, 2011 at 15:58
Mislim da je dosta tog centralizovanog bleketanja, dok individualno svako od nas ne preuzme nesto tesko da ce biti promena i to na bolje.
Umesto kupovine novog mobilnog telefona bolja je investicija za samogradnju solarnih kolektora za vodu, ja krecem uskoro sa jednim, i ustede mase kilovata za dogrevanje vode, a to je samo jedan glupo telefon, gde je sva ostala nasa zaebancija za koju trosimo pare i energiju svaki dan?
Ivan
29 marta, 2011 at 05:56
Možda je Bloombox bolje rešenje? Javi šta si uradio!
Milos
2 aprila, 2011 at 18:13
Pa nisam jos nista spremam se ove godine da udjem u 2 projekta :
1. http://solar.freeonplate.com/solarni_kolektor.htm
2. http://ekologija.ba/userfiles/file/Uradi%20sam%20solarni%20kolektor.pdf
Nista preterano komplikovano a nisam siguran da cu sve stici posto imam i izradu izolacije, a o svemu tome razmiljam dugo i mislim da su ovo jedini nacini da se skinemo sa centralizovanog sistema, citao sam kod tebe kazes obnovljiva energija je samo promil onoga sto nam treba, pa hajde onda svi da radimo, ja cu sigurno biti zadovoljan rezlutatima i mozda cak i uradim ovo na jos par mesta za novcanu nadoknadu, u vidu jedne malo poslovne ideje, ali to je izlaz za sve, mislim ovo sa suncem meni odgovara, ima ljudi koji mogu da urade nesto drugo kad imaju drugacije uslove, kao voda, vetar, fotonaponski… Uglavnom poenta je manje da se pije piva a vise da se razmislja zdravo, totalno obrunuto od sadasnjeg sistema rada kod nas, pa i u svetu…
Kill Blinton
28 marta, 2011 at 15:21
Neka se prave elektrane na GAS!!!
Srbija ima dovoljno resursa da joj ne trebaju nuklearke, samo to treba iskoristiti.
Gde ima pogodnosti za vetrenjače, neka se grade.
U mom kraju su završili ispitivanja vetra još pre nekoliko godina, i nisu se pomakli od praznih obećanja o vetrenjačama.
Dalje, Srbija ima u određenom delu i dosta termalnih izvora koji mogu da efikasno greju nekoliko gradova i isto tako proizvode struju – NIŠTA od toga nije iskorišćeno!
Mini hidro elektrane su dobro rešenje da ne bi došlo do mega poremećaja ekosistema i plodnog zemljišta izgradnjom neke veće hidroelektrane.
Gde može da se koristi biomasa za grejanje, neka se napravi bar jedna toplana koja bi grejala bar jedan grad.
Sve to kada se sabere dobilo bi se to da Srbija bude energetski obezbeđena.
Ivan
29 marta, 2011 at 08:00
U zemlji koja ima svoja nalazišta prirodnog gasa, a ne Srbiji koja ga papreno plaća. Ko će platiti preskupu električnu energiju dobijenu od skupog gasa?
Nije sve to tako crno-belo. Samo poslednju rečenicu uzimam za primer, da bi se dobijala biomasa za grejanje, obradivo zemljište neće proizvoditi jestive namirnice nego gorivo, u zemlji koja ima manjak obradivih površina! „Hranu za naftu“? Hm, ipak ne.
Marvin
2 aprila, 2011 at 02:11
Potpuno podržavam Ivanove komentare u diskusijama ispod članaka. Zna o čemu govori i to ne maskira rešenjima koja dobro zvuče već onim koja rade ili će raditi.
Čak i po cenu da se uprljaju ruke, ‘bitke’ se ne dobijaju u rukavicama.
Darko A.
4 aprila, 2011 at 18:41
Ne znam odakle ovi podaci o ceni koštanja solarnih panela, kao i podaci o efikasnosti, ali skoro sam čitao članak na uglednom naučnom portalu (ne mogu da se setim linka) da se u Kaliforniji cena „solarnog kilovata“ praktično izjednačila sa cenom NE (14 centi za 1 kWh). I jedna i druga tehnologija su još uvek sa strahovitim podrškama samih država preko subvencija, jer su to „svemirske tehnologije“ koje zahtevaju veliko početno ulaganje. NE već 50 godina ne mogu samostalno da stanu na noge, uprkos „nuklearnoj renesansi“ o kojoj se pevalo na sav glas… do Fukušime, to jest.
Sa druge strane, solarna tehnologija još uvek nije rekla svoju završnu reč, do 2020. predviđaju nove generacije PV ćelija i još niže cene, tehnologija poluprovodnika konstantno se usavršava, tako da ukoliko se uloži u R&D, ova tehnologija, zajedno sa hidro i vetro-elektranama mogu nadomestiti ili zameniti potrebu za NE. Tačno je da je NE tehnologiju jako teško zameniti, pogotovo u vojnim primenama (podmornice, nosači aviona, svemirska oprema-istraživanja…), ali dok ne smislimo način za cold fusion, teško da će se države potpuno odreći. Na kraju, moj brojčani primer: prostor od 50 m2 troši 600 kWh mesečno (ima centralno grejanje na gas) što je 20 kWh na dan. Prema podacima koje imam, solarni paneli u Americi (USA) u proseku daju 6 kWh na dan po 1 m2 (od oko 5 na severu, pa do max 8 u Kaliforniji). To znači da bi ovakav stan mogli da „pokrijemo“ sa 4 m2 (prosečno). Gde je energija vetra, vode i biodizela? (za period kada nema sunca).
Isplati se, samo treba napraviti izbor. NE danas u svetu napaja 6% ukupne svetske potrošnje, solarna 0,5% (sramota). Ne kažem da NE treba potpuno eleminisati, ali svako smanjenje za potrebama NE je pozitivan znak.
http://cber.uark.edu/pg73.asp
http://en.wikipedia.org/wiki/World_energy_consumption
Darko A.
4 aprila, 2011 at 18:45
Da dodam, u Srbiji hidro-potencijal je iskorišćen tek 50%, od postojećih 10 GWh/godišnje može se izgraditi mikro, mini i velikih hidroelektreana za još 10 GWh/godišnje. I ima mesta za solarnu preko leta, malo vetra i naravno, biodizela. Znam jednog našeg inženjera koji je patentirao svoj metod dobijanja biodizela sa velikom efikasnošću, kao i još neke sisteme vezane za ekologiju.
Ivan
4 aprila, 2011 at 22:13
Darko, hvala za komentar. Đerdap 1 i 2 imaju izlaznu snagu od oko 1 MW. Polovina HE nije više u funkciji. Srbija nema nove proizvodne kapacitete od 1990. godine. Industrijska potrošnja praktično ne postoji. Šta bi bilo kada bi 10 velikih fabrika počelo sa radom? Uvozili bismo struju. I ovako je uvozimo. Gledao sam dnevni dijagram potrošnje u EDB, on drastično oscilira prema građanskoj potrošnji. Uporedio sam ga sa dijagramom Italije koji je „ravan“, „ispeglan“ jer industrija puno troši i skokovi građanstva se ne vide.
Sem toga, naša prosečna gradska porodica troši 5x više energije nego u Danskoj, jer je termoizolacija loša, grejanje ne može da se reguliše, itd.
Darko A.
4 aprila, 2011 at 23:00
Ivane da li imaš predstavu koliko je 1 MW malo. Ne znam odakle ti ovi (netačni) podaci? Djerdap 1 ima 6 turbina od po skoro 200 MW svaka, a generiše nešto malo preko 1 GW električne energije. Djerdap 2 ima 270 MW.
http://www.djerdap.rs/index.aspx?pageno=14&mId=177&mpId=69
Italija uvozi značajnu količinu struje iz Francuske (koja 77% el. energije dobija iz nuklearki), zbog toga su i odlučili da prave prvu nuklearku, na koju su ove godine stavili jednogodišnji moratorijum zbog Fuk-us-all-me.
Pozdrav
Ivan
4 aprila, 2011 at 23:15
Darko, očigledno je da sam napravio grešku u kucanju — Đerdap 1 i 2 imaju malo više od 1 GW (napisao sam MW).
Što se sigurnosti tiče, da li bi nemci trebalo da budu srećni jer je kod njih stavljen tromesečni moratorijum na igradnju NE, a Francuska načičkana nuklearkama? Tamo gde se najviše „crveni“ ima najviše nuklearki (slika nije najnovija):
Darko A.
6 aprila, 2011 at 11:14
Greške se svima dešavaju, i ja sam napravio grešku kod GWh na godišnjem nivou jer sam se usredsredio na MW-GW koji mi nisu bili logični (na godišnjem nivou su TWh u pitanju.
Jedna vetrenjača najnovije generacije generiše 5 MW pri maksimalnoj pobudi, Nemačka je vodeća u Evropi po dobijenoj el. energiji iz vetrenjača (oko 27 GW instalirane snage ili 7 % ukupne potrošnje).
Odličan članak na ovu temu iz 2009:
http://spectrum.ieee.org/energy/policy/germanys-green-energy-gap/0
Čak je i Kina najavila da će smanjiti planove za proširenje NE kapaciteta za 10 GW zarad detaljnijeg projektovanja i bezbednosti:
http://spectrum.ieee.org/energywise/energy/nuclear/fukushima-inspiring-change-in-china-and-germany
milivoj
9 januara, 2012 at 19:50
Moj komentar glasi:Strucno lice ili vise njih u grupi,ako predloze i izrade protocni generator za brzine recnih tokova, cije se brzine krecu u oblasti od 0.555 DO 1.000 m/sec, a daju energiju kao one a padom H=10 m dobice nagradu 50.0 MILIONA NETO EURA I IZNOSE ZA TROSKOVE IZRADE TAKVOG GENERATORA.stim da drzava Srbija preuzme sva PATENTNA PRAVA !Smatram da je u takvim resenjima buducnost novih izvora energije a to je izvodljivo§!!!